...

ljudi su od pamtiveka posmatrali noćno nebo i postavljali ista pitanja. Gde smo mi u univerzumu? Koliko su daleko zvezde? Jesmo li sami? Danas ova ista pitanja zaokupljaju pažnju svakog iole radoznalog čoveka.... Da li je naš svet samo jedna tačka u beskonačnom kosmosu ili smo možda mi jedina inteligentna bića u svemiru? Ako je naš kosmos zaista beskonačan, onda se sve što je moglo da se desi dogodilo beskonačno mnogo puta.

Slikar Milenko Stevanović, magistar slikarstva, nagrađivani ilustrator, japanski đak, objašnjava majstorstvo „slikanja po životu“ i prenosi svoje impresije o japanskom slikarstvu...

Govorni i pisani srpski jezik danas su dva ravnopravna vida komunikacije, ali u prošlosti je bilo drugačije.... Postojala su dva pisma srpske srednjovekovne azbuke: glagoljica i ćirilica. Književni i narodni jezik su se razlikovali, ali s vremenom, tokom svog razvoja, sve više su se međusobno prožimali. Na širenje svesti o značaju pisane reči i jezika veliki uticaj vršila su sačuvana dela srednjovekovne književnosti, povelje i drugi pravni dokumenti. Srednjovekovna pismenost na našem području poistovećuje se sa crkvom, bogoslužbenim tekstovima, manastirskim skriptorijima i kancelarijama srednjovekovnih vladara i vlastelina. Nauka o jeziku otkriva nam mnogobrojna saznanja. U emisiji Traži u pismu tradiciju, u okviru serije Staro srpsko pisano nasleđe Redakcije naučnog programa, saznajemo kakvu je predstavu o važnosti pisane reči imao srednjovekovni čovek na našem tlu, kojim pismom su pisani najstariji slovenski spomenici pismenosti, koje su karakteristike staroslovenskog, srpskoslovenskog, crkvenoslovenskog ili ruskoslovenskog, slavenoserbskog jezika sve do reformi Vuka St. Karadžića i dr.

Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida.... Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.

Tehnološki Institut Ventvort je u proteklih petnaestak godina načinio krupne korake u svetu obrazovanja, i to uz vođstvo Zorice Pantić, koja je, povezujući nauku i industriju, osmislila programe za studente.... NJen model je dao odlične rezultate u kombinovanju teorijskog znanja iz učionice sa praktičnim iskustvom iz laboratorija. Razlika u vrednovanju stažiranja i stručne prakse je jedan od takvih primera.

Mnogi veliki umetnici prošlih vremena nisu stvarali za mase ali su u potonjim vremenima postajali popularni.... Znači li to da vremenski tok nosi val razumevanja za umetnost koja nije bila namenjena svima ili se stvara sistem mišljenja i delovanja koji, popularizujući umetnost i kulturu, stvara prostor za svoje junake koji sa autentičnom kulturom i umetnošću nemaju mnogo veze ali su deo posebnog sistema mišljenja poznatog kao populizam? Novo izdanje Časa anatomije ispituje odnos popularnog i populizma. Šta znači biti popularan u umetnosti, kulturi i društvu a šta znači biti populista? Ideja o volji naroda ili vladavini naroda centralna je ideja demokratskih tendencija ali da li između populizma i demokratije postoji znak jednakosti... kako se prepoznaje populizam u kulturi, kako u drugim segmenima društva i šta je danas, u demokratskim sistemima, suština odnosa između masovnog i elitnog? U emisiji o tome razgovaraju filozof i teoretičar književnosti Leon Kojen, teoretičar filma Radoslav Zelenović i filozof Branko Romčević.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.

Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su izuzetni u ime nauke. Svojim trudom i znanjem pronalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...

Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn – nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.... U prvom delu emisije razgovaramo sa inženjerom iz oblasti zaštite životne sredine, Đorđem Ogrizovićem, koji je osvojio brojne i međunarodne, i domaće nagrade i priznanja. 2016. godine Svetska organizacija za intelektualnu svojinu ga je proglasila najboljim mladim naučnikom. Đorđe nam otkriva kojim projektom je to postigao. Sa nama je i hemičarka Jelena Lazić, koja je u timu Pionirskog međunarodnog projekta koji se bavi reciklažom pomoću bakterija. Jelena nam otkriva koji su nas to problemi usredsredili u traženju rešenja u bakterijama, kada je reciklaža u pitanju. Čak iako nauka nije naše životno opredeljenje, možda u svakom od nas čuči neki naučnik. U tom otkrivanju važnu ulogu može imati Centar za promociju nauke. Kako i gde možemo usavršavati naša znanja svaki dan reći će nam Mirjana Utvić iz Mejkers spejsa. O tome koliko je podrška mladima važna u prvim naučnim koracima, govori nam Miloš Pešić čija je organizacija Fondacija 1%%“ to prepoznala. Fond za mlade talente Srbije je takođe to uočio, te svake godine dodeljuje stipendiju Dositeja“ najboljim studentima. Sa nama je dobitnik ove stipendije, Stefan Malbašić, koji nam dolazi sa Matematičkog fakulteta. Vojin Ivković, student Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je tokom svog srednjoškolskog obrazovanja imao prilike da pohađa specijalizovano odeljenje za nadarene za fiziku u Gimnaziji Svetozar Marković u Nišu, otkriva kakva su to odeljenja i koliko su značajna u obrazovanju i profesionalnom oblikovanju mladih naučnika. Ovonedeljni muzički gost je grupa Alis koju sačinjavaju Alis Dunica i Predrag Stevanović. Oni će nam izvesti numere Wonderful world“, Purple rain“, i I follow you“. U prilozima naših novinara saznaćemo šta je Liquid 3, kako se nauka popularizuje, a gledamo i jedan fiktivni intervju sa Nikolom Teslom koji na duhovit način objašnjava svoje naučne principe i odnose sa Tomasom Edisonom.

Nacionalni parkovi i parkovi prirode, biće predstavljeni u svetlu toga kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi. NJen širok prostor u Srbiji ponudio je ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima; od mogućnosti korišćenja, koje se pružaju ljudima i na tim područjima i u gradovima, do toga kako te predele od ljudi i sačuvati...